“Са Бреком Перовић је снажно вратио приоритет приповедачком чину у домаћем стрипу с краја осамдесетих. Наравно, после искустава радикалних светских струјања у стрипу седамдесетих и почетком осамдесетих, за Перовића више није било могуће да се врати сасвим класичној, конвенционалној причи. Акционост Перовићеве приче богато је прожета неком врстом приповедачке меланхолије. Ту је могуће и потребно дешифровати неке ванстриповне утицаје. То су свакако утицаји шпијунске прозе Ле Кареових романа, кинематографски утицаји Блејд Ранера Ридлија Скота, а у траговима и Сталкера, па и Солариса и Огледала Андреја Тарковског.”

из поговора Зорана Ђукановића

MOŽDA ĆE VAM SE SVIDETI