Opis
Kad se dvodelnim albumom „Kvintesencija“ spuštala posljednja zavesa nad „Inkalom“ Alehandro Hodorovski i Mebijus znali su da je to kraj ciklusa i da se Mebijus neće tako skoro vraćati „Inkalu“. Već mu se u glavi vrtela ideja da jednog dana napravi nešto s izvanrednim likom rođenim na stranicama „Crnog Inkala“, Metabaronom. Alehandro Hodorovski 1986. u uredu izdavača „Les Humanoides Associés“ susreće sasvim mladog crtača koji je posebno radi toga došao iz svoje rodne Jugoslavije.
Zoran Janjetov vrlo je uzbuđen dok pokazuje svoje radove i predstavlja se kao skromni Mebijusov sledbenik. Alehandro Hodorovski odmah primećuje jedno: od svih Mebijusovih brojnih lica i promenjivih stilova, Zoran je zapravo pod uticajem Mebijusa prije sinteze stvorene za „Inkala“. Odmah mu predlaže njemu očiglednu stvar; budući da je Zoran pod uticajem Mebijusa pre „Inkala“, on treba da nacrta mladost Džona Difula. Alehandro smišlja prvo poglavlje o bednom privatnom detektivu klase „R“ koje Zoran, osećajući kako mu crtež duva za vratom, euforično crta.
U to je doba Mebijus još stanovao u Sjedinjenim Američkim Državama. „Les Humanoides Associés“ uzima početnikove table pod ruku i odlaze na sastanak s kreatorom „Inkala“ na Američkom salonu knjige koji se te godine održavao u Vašingtonu. Između dva susreta za potpisivanje, Mebijus gleda i odobrava Zoranove stranice koje smatra lepom posvetom svom radu. Malo posle poveriće mu bojenje „Kvintesencije“. Tako je niknuo prvi izdanak u tom protoformnom naučnofantastičnom univerzumu koji će uskoro procvetati.
