Opis
„Trg Triju pčela” predstavljaju adaptaciju koktela jakih ukusa na kojima je Raviola sastavljao sagu o Unknowu. S bolnom ranom u ramenu koju je zadobio u Marakešu, na kraju epizode „Nekoliko sati do zore”, opsednut noćnim morama, razočaran sam u sebe, umoran od svega, Neznanac stiže u Rim, i pronalazi smeštaj u jednom pansiončiću, a da ne zna gde poći, šta učiniti, kako ubiti vreme (prije nego što vreme ubije njega). Ali tada mu sudba daje da susretne Švarca, „kolegu” s hiljadu prošlih zadataka, bivšeg legionara sa samo jednim okom, koji platu prima od jedne neofašističke organizacije. Švarc oseća nežnost, gotovo privrženost za svog druga u lošoj situaciji: on je „vrlo vešt tip ”, „opak i žestok tip”, „momak zlata vredan”, kaže o Unknowu, i pronalazi mu posao vozača jednog naprednjačkog biskupa, čiji su minute odbrojene…
Sad, kad se trudi ne upasti u nevolje (ali mu se sećanja na prošle nevolje motaju po glavi, ne dopuštajući mu da zaspi), sad kad mu je stari prijatelj iz pustolovina pronašao (prividno) miran posao, čovek bez imena, kojega je Magnus nazvao Neznanac (nepoznat svima, ali nažalost ne i samom sebi), proglašava se hladnim, glumi spokojnu, kontrolisanu ravnodušnost. „Ja vozim auto… i dosta!“, kaže dobrom biskupu koji, naprotiv, ne namerava pognuti glavu pred nepravdama koje trpe Proklete duše na Zemlji. Unknow blefira, jasno, zna da mu je sudbina određena: bio je svedok previše intriga, napravio je previše sudbonosnih koraka. Ko poznaje rat, može primetiti njegovo prisustvo svugde, u bilo kom trenutku, čak i među baršunastim divanima patricijskih kuća, čak i među predivnim ruševinama Večnog Grada, a ne samo u Vijetnamu i Alžiru. Mirisu krvi, mirisu smrti, ne trebaju razbijene glave, otrgnuti udovi i utrobe razderane sačmom da bi ih se osjetilo.
