Negro Blanco 4

U novembru 1987. zatresli su se glavni temelji argentinskog stripa. Poslednja stranica dnevnika Klarin ostala je bez Loka Čaveza i njegove devojke Pampite: taj par – koji je bio kreacija Karlosa Trilja i Horacija Altune – emigrirao je u Španiju, stavivši tačku na dvanaest godina istorije. Do tada su Loko i njegova devojka bili nezaobilazan deo argentinskog doručka kao i kafa s mlekom. Kako sad popuniti takvu prazninu? Težak zadatak za bilo koga, ali ne i za Karlosa Trilja, koji je, udruživši se ovoga puta s Ernestom Garsijom Seijasom, izvukao novog asa iz rukava: novinara iz Buenos Ajresa, pomalo nepouzdanog, ali iznad svega simpatičnog i odvažnog. Robertu Blanku – zvanom Negro – trebalo je neko vreme da stekne simpatije čitalaca. Pritom je dolazio u kompletu s galerijom posebnih likova među kojima su bili: njegov otac, antropolog po profesiji, uvek okružen haremom egzotičnih lepotica; njegov prijatelj Markuči, koji priča samo o ženama i kojeg one smatraju neodoljivim premda niko ne može da objasni zašto; i, najvažnije, Flopi, njegova devojka, novinarska pripravnica potpuno opremljena da postane zvezda, s licem i telom Aračeli Gonzalez – tadašnjeg foto-modela – koju je Garsija Seijas uzeo kao inspiraciju (Flopi je stekla toliku popularnost da u je septembru 1991. postala prva nacrtana žena koja se pojavila na naslovnici argentinskog „Plejboja“). Upleten u razne romanse i pustolovine, s kosom prošaranom sedima zapetljanom na vetru, Negro je bio odraz intenzivne stvarnosti promenjivog srednjeg sloja i uspeo je držati u neizvesnosti stotine hiljada čitalaca tokom šest godina.