Buddha 2
Četiri susreta

Hvaljena pripovedačka genijalnost Osamua Tezuke, besprekorna veština njegovog vizuelnog izražavanja i topla humanost u potpunosti su procvetale u ovom epu u osam knjiga o Sidartinom životu i svetu. Tezuka dokazuje svoje duboko razumevanje teme kontekstualizujući Budine ideje; naglasak je na pokretu, akciji, emociji i sukobu dok princ Sidarta beži od kuće, putuje kroz Indiju i propituje hinduske običaje poput asketskog samopovređivanja i ugnjetavanja kasti. Tezukin Buda ne preporučuje rezignaciju i pasivnost, već propoveda prosvetljenje kad prepoznamo povezanost svega, preporučuje saosećanje s patnjom i razumno uređenje naših života. Filozofski segmenti utkani su u međuljudske situacije uz revolucionarnu vizuelnu dinamiku zbog koje umetnik nikad ne gubi pažnju čitalaca. Tezuka je bio više humanista nego budista, a njegov magnum opus nije propagandni pokušaj. U tom smislu može se uporediti s romanom Hermana Hesea ili Bertolučijevim filmom; Tezukin pristup zapravo izražava blago nepoštovanje religije jer uključuje ono što zapadni komentatori često izbegavaju, a to je humor.