Jedan od prvih celovitih grafičkih romana objavljen u Evropi i ujedno svakako jedan od najboljih i najoriginalnijih, „Ipak i ovde“ objavljivao se u nastavcima u francuskom strip magazinu za odrasle „A suvr“ u kasnim sedamdesetim da bi potom bio objavljen kao album. Trideset godina kasnije, ovo mračno, zabavno i neprestano iznenađujuće remek-delo je napokon prevedeno na hrvatski.

Neočekivana, ali glatka saradnja između mračno ciničnog Žaka Tardija i zaigranog sanjara Žan-Kloda Foresta (poznatog po „Barbareli“ i „Brodolomnicima vremena“) stvorila je „Ipak i ovde“, smešten na malom ostrvu na francuskoj pučini gde su beskrupulozni zemljoposednici uspeli da oduzmu zemlju posljednjem nasledniku nekada bogate porodice. Taj naslednik, koji je u beketskom preokretu sad sveden na zidove koji ograđuju komade zemlje koja mu je nekada pripadala, po celi dan vreba po zidovima i jedva zarađuje za život prikupljanjem dažbina na kapijama.

„Ipak i ovde“ govori o vlasništvu i ljudskoj prirodi, ali, možda još važnije, o pravu i pravdi u nesavršenom svetu. Ograđena Zemlja naizgled je karikatura, ali je poput svake karikature smešna zato što se temelji se na stvarnosti. Slično u uvodu spominje i Žan-Klod Forest – pa mudro prećutkuje detalje, jer šarm „Ipak i ovde“ leži u postepenom otkrivanju sve većeg apsurda koji raste poput melodije bolera – od nepravde koju otkrivamo kroz važnost statike i kvaliteta zidova do epidemiološkog problema, humanitarne misije i sudbine dve države – a da pritom ne izgubi na uverljivosti.

„Ipak i ovde“ odvija se u Tardijevom omiljenom okolišu ranog 20. veka. Nacrtan je njegovim jasnim „nečistim“ stilom osamdesetih, ispunjenim prekrasnim detaljima, elegantno stilizovanim i s nemoguće dubokim segmentima crne. „Ipak i ovde“ je gozba za oči i mozak.

MOŽDA ĆE VAM SE SVIDETI