Opis
Bilo je to 26. april 1986. godine. U Černobilu se srce reaktora nuklearne centrale počinje topiti. Oblak pun radioaktivnih čestica putuje hiljadama kilometara. U to vreme Emanuel Lepaž ima 19 godina. U neverici gleda i sluša informacije s televizije. 22 godine kasnije, u aprilu 2008, odlazi u Černobil kako bi tekstom i crtežom dočarao život preživelih i njihove dece na izuzetno kontaminiranoj zemlji. Kada je tamo odlučio da ode na nagovor udruženja „Dessin’Acteurs“ (Crtaktivisti), Emanuelu se činilo da izaziva smrt. Kada se nađe u vozu koji ga vodi u Ukrajinu, gde se nalazi nekadašnja centrala, muči ga jedno pitanje: šta ja ovde radim?
