Opis
–Šta je sad ovo, Petruša, molim te!? – zapitaše se dragi ljudi.
Kao i uvek imam par odgovora.
„Mostarske želje“ su zahvalnica porodici Kordić što su me hranili tih godina.
„Mostarske želje“ su dubok naklon najvećem košarkašu svih vremena. Nakon Dražena, naravno.
„Mostarske želje“ su zahvalnica mom ocu koji je bio sa mnom i kada nije bio sa mnom.
„Mostarske želje“ su apsolutno istinita priča bez obzira što Žerod Abram nikada Mostara nije video.
„Mostarske želje“ su ispovest jednog neuspelog ateiste. „Mostarske želje“ su moj oproštaj od detinjstva.
Počivalo u miru.
