Opis
„Antarktik. Šesti kontinent. Četrnaest miliona kvadratnih kilometara. Ledeni plato nataknut na stenovito tlo. Najsuvlji, najhladniji, najnepristupačniji kontinent. Kontinent superlativa. Svet krajnosti.“
Godine 2011. Iv Freno, direktor Francuskog polarnog instituta, poziva Emanuela Lepaža i njegovog brata da se pridruže naučnoj ekspediciji u francusku antarktičku bazu „Dumon d’Urvil“, u zemlju Adeli. Njihov cilj? Napisati knjigu koja će svedočiti o aktivnostima tamošnjih naučnika. Osim toga, Iv Freno predlaže im da kao vozači učestvuju u konvoju s namirnicama koji putuje u bazu „Konkordija“, smeštenu u srcu ledenog kontinenta, 1200 km od „Dumon d’Urvila“. Konvoj za veliku polarnu pustolovinu! Dvojica braće doživeće pustolovinu svog života, ali ništa neće ići onako kako su planirali!
Nakon „Putovanja na Samotne otoke“ i „Jednog proleća u Černobilu“, Emanuel Lepaž donosi nam ispovest koja odiše životom i stvarnošću. Jednom rečju, ljudskošću! To je priča o naučnoj misiji na Antarktiku iz koje odjekuje glas čoveka, humaniste kakav je i sam. „Mesec bele boje“ takođe je i dirljivo svedočanstvo o bratstvu. Krvnom bratstvu i bratstvu ljudske vrste. Emanuel Lepaž vešto portretira istraživače na toj misiji na kraju sveta, nenametljive žene i muškarce koji u sebi ne vide polarne heroje, već karike jedinstvenog lanca koji radi za dobrobit čovečanstva. „Putovanje guli čauru, smiče društvene maske. Čovek je nag, gole kože. Ono je neumoljivo ogledalo.“ Dokumentarni strip, reportaža, putopis i autobiografska introspekcija u kojoj se reči, crteži i fotografije nižu i međusobno isprepleću u dirljivoj i nežnoj harmoniji, „Mesec bele boje“ svojim autorima, očaranim tom ogromnom bijelom pustinjom „neokaljane, retke i jedinstvene lepote“, pruža priliku za kontemplaciju o umetnosti i stvaranju…
