Opis
„Sećanja mi dolaze i odlaze, a mnogo ih je i ne uspevam ih smestiti. Nikada nisam siguran što se desilo pre ili posle, plešu mi imena, lica… Sećanja mi dolaze i odlaze, mnogo ih je i ne uspevam ih smestiti. Nikada nisam siguran šta se desilo pre ili posle, plešu mi imena, lica… Kao da se knjiga mog ondašnjeg života raspala, a u ruci mi ostao pregršt listova koje ne znam ponovo poređati. Katkada čak kao da nisu moja… nisam siguran da razlikujem šta su maštarije, a šta sećanja…“
Mi smo ono čega se sećamo. Ali pamćenje nije objektivan i nepromenjiv registar. Uz pomoć Fidelovih sećanja Sabela pokušava da rekonstruiše priču, deo svoje priče. Ali u tome oživljavanju postoji još mnogo niti koje se prepliću, drugi ljudi, druga pamćenja. Jer mi smo i ono čega se drugi sećaju. A u tim sećanjima, vlastitim i tuđim, postoji ljubav i pažnja, a postoji i ogorčenje i mržnja.
Pamtiti stoga nije bezopasno.
Ali onaj ko ne pamti, ne živi.
