Kolorka Specijal 4
Zlatka

Ni dnevnik, a dnevnik. Ni poezija, a poezija. Ni roman, a roman. Ni strip, ali svakako i iznad svega strip…
U kritičaru se javlja potreba da „Zlatku“ stavi u kontekst, samo što taj kontekst ne postoji izvan njenog autora, Krešimira Zimonića, i možda malo „Modre laste“ u kojoj je „Zlatka“ najduže objavljivana. Bar tri nemoguće stvari su Zimonić i „Zlatka“ tamo postigli: stil što ga definiše promena stila, dvostruko providno ogledalo u kojem mladi i stari istovremeno vide sebe i one druge, kao i ženski strip iz muške ruke. Potreba da se definiše „Zlatka“ potreba je da je se sputa, shvati, zadrži, omalovaži. A „Zlatka“ se ne da, jer zna da je više, da je sve što poželi.

„Zlatka“ je ono što ne očekujemo u jednoj maloj zemlji – sasvim izvorni rad. Nadahnut svime, od rata do arta, ali baš zato svoj. I neuporediv, jer u svetu stripa „Zlatka“ ima samo daleke rođake, nikoga ko bi bio baš poput nje. Otud neverica: mali narod zna da umije puno, ali baš stvoriti nešto jedinstveno…? Može se i to, „Zlatka“ je dokaz.
Podseća to pomalo na one situacije kad stranci opisuju lepote naše zemlje pa nezaobilazno spomenu Hrvatice: da znaju za „Zlatku“, spomenuli bi i nju. Ali ne znaju; čuvamo je, ljubomorno i zabrinuto, kao našu malu, vrednu tajnu.

Darko Macan