Opis
„Godina 1943. nije nikome ništa poklonila, osim možda meni… Bez ikakve sumnje. Pratio sam rat bez da sam u njemu učestvovao. Čak sam prisustvovao svom pokopu bez bolne nužnosti da budem mrtav: to pokazuje do koje sam mere bio pošteđen. Činilo se da 1944. ne želi nastaviti tu blagu tendenciju uslužnosti.”
Mrtav. Miran. Iza žaluzina svog potkrovnog stana Žulijen podrugljivo posmatra sopstvenu sahranu. Prisiljen na skrivanje, prisluškuje razgovore i promatra Sesil. Sesil kojoj se ne može obratiti. Tog maja 1943. u Kambejraku, malom avernskom selu, mir je samo privid. Kolone nemačkih oklopnih vozila neće propustiti nastup…
